У уторак 30. маја 2023. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду, у оквиру „Дана Аргентине“ наступио је Крагујевачки академски оркестар акордеониста и Градски камерни хор Лицеум, уз солисте Невену Милошевић, сопран, Петра Миркова, бандонеон и Јовану Радовановић, клавир. Дириговао је Предраг Костовић, док је хор припремила Катарина Станковић. Концерт су организовали Амбасада Аргентине и „Музички центар“ из Крагујевца.
Пред београдском публиком изведена је Миса у Буенос Ајресу (Мисатанго) аргентинског композитора Мартина Палмерија (1965). Ова композиција, настала 1996. године, по многим карактеристикама представља врло необично уметничко решење. Композитор је успешно сјединио наизглед два различита света: мису као основни облик богослужења у католичкој цркви и музику танга – карактеристичног плеса световне провенијенције, насталог у сиромашним четвртима и пристаништима Јужне Америке, под утицајем различитих култура емиграната који су насељавали ове просторе у 19. веку. Путем строгог, уздржаног вокалног израза духовног садржаја, који за основу има традиционални латински мисни текст, и слободних оштрих ритмова, уз карактеристичне мелодијске и хармонске формуле латиноамеричке музике, Палмери је произвео оригиналан уметнички резултат, несвакидашњег музичког језика, јарког колорита и изузетних композиционих решења. Синтеза наизглед неспојивих музичких елемената, садржана у основи саме композиције, на одређени начин кореспондира са извођачким саставом; тежиште је постављено на два велика ансамбла – хор и акордеонистички оркестар – чиме је остварен необичан тембрални спој посебног звучног квалитета. Притом, специфичан акордеонистички звук, на овом концерту је посебно долазио до изражаја.
Заступљеност оваквог специфичног извођачког састава није случајна, имајући у виду да је „крагујевачка акордеонистичка школа“ последњих деценија прослављена и призната у целом свету (посебно захваљујући њеним врсним професорима: Радомиру Томићу, Војину Васовићу, Миљану Бјелетићу и другим). Оркестар акордеониста, сачињен од студената и већ афирмисаних школованих извођача на овом инструменту, звучао је хомогено, до перфекције технички прецизно и звучно избалансирано. Томе је посебно допринео зналачки приступ диригента, Предрага Костовића, који, иначе, уз диригентско поседује и акордеонистичко образовање (што је у овом случају од велике важности). Његово добро познавање могућности инструмента, уз одличну диригентску технику, омогућили су изузетно успешну извођачку поставку овог сложеног музичког дела. Посебно је импресиван рад на тону, који се манифестовао филигранским динамичким нијансирањем унутар музичких фраза, које су јасно издвојене и извајане. Карактеристичне звучне боје, уз изванредан оркестарски волумен, остварени су не само динамичким средствима већ и зналачки постављеним регистрирањем. Из аспекта звучања целокупног извођачког састава, Костовић је постигао кохерентну и прецизну организацију архитектонике дела, где су сви његови чиниоци произвели утисак целовитости и монументалности музичког израза.
Мешовити хор Лицеум, који броји вишедеценијско уметничко деловање, сасвим је дорастао сложеном задатку извођења овако захтевног вишеставачног дела. Његовој интонативној прецизности и вокално-техничкој спремности, свакако је умногоме допринела диригент Катарина Станковић, која је припремала хор за овај наступ.
Успешно је било и учешће солиста, већ афирмисаних младих крагујевачких уметника. Невена Милошевић је изражајно и прецизно отпевала своје солистичке делове композиције, док је Јована Радовановић стабилно и звучно уравнотежено извела клавирску деоницу. Посебно се издваја солистички парт бандонеона, који је одсвирао Петар Мирков. Овај музички инструмент припада породици хармонике, те се, услед тембралних сличности, његова деоница лако могла утопити у звучну масу оркестра. Међутим, то се овде није догодило. Захваљујући врло емотивном извођењу, зналачкој употреби различитих артикулационих средстава, те специфичној техници вођења меха (посебно карактерстична за бандонеон), млади уметник Мирков је постигао убедљиви солистички музички израз, који је оставио посебан утисак на слушаоце.
Београдска публика је присуствовала несвакидашњем музичком догађају, који ће остати у памћењу. Овим концертом, делатници крагујевачке музичке сцене на најлепши начин су презентовали своје уметничке домете. Посебно се намеће закључак, да врхунске извођачке могућности крагујевачких акордеониста, окупљених на једном месту, имају огроман потенцијал. Њега би, свакако, у будућности посебно требало подржати и омогућити овом изузетном извођачком саставу да своје умеће представи и изван граница наше земље.
проф. др Зоран Божанић
