Muzički centar
  • Почетна
  • О нама
    • Документа
  • Фестивал
    • Фестивали – Архива
  • Ансамбли
    • Градски камерни оркестар Шлезингер
    • Крагујевачки симфонијски оркестар
    • Крагујевачки академски оркестар акордеониста
    • Градски камерни хор Лицеум
    • Градски дечји хор Мали Лицеум
  • Вести
  • Концертна сезона
  • Галерија
  • Контакт
  • English
01/06/2022

Камерни ансамбл

Камерни ансамбл
01/06/2022

Уторак, 7. ЈУН, CВЕЧАНА САЛА ПРВЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПОЧЕТАК У 20 ЧАСОВА.

                                            ПРОГРАМ / Program

Лудвиг ван Бетовен : Трио за кларинет, виолончело и клавир оп. 11, Бе дур

Ludwig van Beethoven :  Trio in B flat major for Clarinet, Cello, and Piano, Op.11

                                         Allegro con brio

                                         Adagio

                                        Tema con variazioni 

Јоханес Брамс : Трио за кларинет, виолончело и клавир оп.114, а мол        Johannes Brahms: Trio in A minor for Clarinet, Cello, and Piano, Op 114

                                     Allegro

                                     Adagio

                                     Andantino grazioso

                                     Allegro

Нино Рота : Трио за кларинет, виолончело и клавир (избор ставова)

Nino Rota:  Trio for Clarinet, Cello, and Piano

КРИСТИЈАН БОРОШ, кларинетиста рођен је 1986. године у Новом Саду. Ниже и средње музичко образовање стиче у МШ „Исидор Бајић“ у класи проф. Ђуре Петеа. Основне и мастер студије завршава на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Николе Срдића. Постдипломске студије завршава на Универзитету Моцартеум у Салцбургу у класи проф. Алојза Брандхофера. Тренутно је на докторским студијама из кларинета на Академији уметности у Новом Саду под менторством проф. Николе Срдића. Од 2011. године је запослен као сарадник на предмету Кларинет на Академији уметности у Новом Саду. Добитник је великог броја награда и признања на домаћим и међународним такмичењима од којих се издвајају четири звања Лауреата на Републичким такмичењима у Београду (2003, 2005) и Међународним такмичењима дувача у Пожаревцу (2004.,2005.), Прва награда на Међународном такмичењу кларинетиста „Антон Еберст“ у Новом Саду (2008.) и Друга награда на Међународном такмичењу младих музичара „Охридски бисери“ у Охриду (Македонија, 2011). Усавршавао се на мајсторским курсевима код  еминентних професора као што су: Мишел Арињон (Француска), Јиржи Хлавач (Чешка), Мате Бекавац (Словенија), Јоже Котар (Словенија), Тадеј Кениг (Словенија), Жолт Сатмари (Мађарска), Бела Ковач (Мађарска), Венцел Фукс

(Немачка). Активно наступа са многим оркестрима и камерним ансамблима као што су Војвођански симфонијски оркестар, Оркестар Опере Српског народног позоришта, Београдска филхармонија, Камерата Академика, Оркестар „Орфелин“, Црногорски симфонијски оркестар. Члан је Новосадског дувачког квинтета од оснивања 2010. године. Након више од деценије уметничког деловања, овај ансамбл се наметнуо као један од водећих камерних ансамбала у земљи, чему сведочи велики број наступа у земљи и иностранству позитивно оцењених од стране музичких критичара. Остварене су сарадње са многим реномираним домаћим и иностраним уметницима, посвећен им је велики број композиција,

покренуто је мноштво пројеката намењених популаризацији музичке уметности, као што су циклуси концерата за децу предшколског и школског узраста и Фестивал камерне музике који се редовно одржава од 2018. године у Новом Саду. Са овим ансамблом има објављена

и два компакт диска. Од 2019. године започиње сарадњу са пијанисткињом Сањом Луковац.

КРИСТОФ МИХАЕЛ ВИЛХЕЛМ, виолончелиста, рођен у Ерфурту (Немачка) 1977. године. Дипломирао је и завршио постдипломске студије на Hochschule für Musik Franz Liszt у Вајмару (Немачка) у класи професора Брунхард Бохмеа. Усавршавао се у класи професора Богумила Караконова у Софији (Бугарска), као и код професора Герхарда Мантела, Петер Леисенганга, Кристоф Ритера у оквиру студија и летњих академија. Професионалну музичку каријеру започео је 2000.године као практикант оркестра Staatskapelle
Weimar, а затим је био ангажован у Симфонијском оркестру Ерфурта, Kammerphilharmonie Köln и као вођа групе виолончела оркестра Lohorchester Sondershausen. Од 2009. године до 2021. године радио је као тути виолончелиста и вођа групе виолончела у оркестру Српског Народног Позоришта у Новом Саду, а наставља да сарађује са оркестром из Келна као соло виолончелиста и солиста на турнејама.

Од 2016.године активно учествује у раду са студентима Симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду као вођа групе виолончела и стални члан је оркестра Камерата Академика Нови Сад од 2010.године. Од 2020.године делује и као вође групе виолончела Београдске филхармоније. Кристоф Михаел Вилхелм Јан наступа како у региону тако и широм Немачке, Велике Британије и Ирске, Аустралије, Шпаније, Француске као солиста, соло виолончелиста и члан камерних ансамбала и оркестара.

Снимао је за РТС и РТВ.

САЊА ЛУКОВАЦ, пијанисткиња је рођена 1988. године у Крагујевцу, где стиче основно и средње музичко образовање у класи проф. Наталије Томић. Упоредо са тим, дужи низ година била је полазник припремне године за младе таленте при Академији уметности у Новом Саду, након чега уписује а касније и завршава основне и мастер студије у класи проф. Рите Кинке. Усавршавање наставља на специјалистичким студијама на Факултету музичке уметности у Београду, паралелно на одсецима за соло клавир и камерну музику. Докторирала је на ФМУ у Београду на одсеку за камерну музику, а тренутно је на завршној години докторских студија, одсеку за клавир, у класи проф. Дејана Синадиновића.

Похађала је бројне мајсторске курсеве на којима је имала прилику да сарађује са еминентним клавирским педагозима: Арбо Валдма, Емануел Красовски, Рустем Хајрудинов, Дајан Андерсен, Александар Маџар, Јуриј Кот, и други. Добитник је великог броја награда на домаћим и међународним такмичењима. Као најзначајнија издваја се прва награда на међународном такмичењу Елла Пхилипп у Румунији 2008. године – троетапном такмичењу клавирских концерата. Осим тога, добитница је прве награде на такмичењу Меморијал Исидор Бајић, одржаном у Новом Саду 2004. године, као и треће награде на истом такмичењу одржаном 2006. године. У више наврата била је и победник бројних домаћих такмичења, међународног и националног карактера, као што су Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије, Међународно такмичење пијаниста у Шапцу, Међународно такмичење Градус ад парнасум у Крагујевцу, Такмичење младих пијаниста у Нишу. Наступала је у земљи и иностранству представљајући се публици реситалима, као солиста уз пратњу

оркестра и као члан камерних ансамбала. Као солиста наступала је са оркестрима Војвођански симфоничари, Камерата академика, Темишварска филхармонија Банатул, Шлезингер, Зрењанински камерни оркестар, Симфонијски оркестар Академије уметности у Новом Саду, НОМУС Фестивалски квинтет. на тај начин остваривши сарадњу са диригентима: Францесцо Ла Веццхиа, Гхеоргхе Цостин,

Саша Николовски Ђумар, Жељка Милошевић, Владимир Милић и други. Упоредо са солистичком концертном активношћу, активна је и на подручју камерне музике. Дужи низ година успешно наступа са пијанисткињом Андреом Дер, у оквиру клавирског дуа Флореус. Од недавно започела је сарадњу и са кларинетистом Кристијаном Борошем. Више пута била је члан жирија на такмичењима националног и међународног карактера (Међународно такмичење пијаниста у Шапцу, Међународно такмичење пијаниста “Пијанисимо” у Суботици, Клавирско такмичење “Славенски”, И др.). У периоду између 2009. и 2011. године била је

ангажована као сарадник у настави на Академији уметности у Новом Саду за главни предмет клавир, након чега прелази на Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу. Тренутно је у звању ванредног професора на Катедри за клавир (главни предмет) ФИЛУМ-а.

О ДЕЛИМА

Клавирски трио у Бе-дуру, Оп 11, започео је живот у зиму 1797–1798. као трио за ретку комбинацију инструмената – кларинет, виолончело и клавир. Али са циљем да повећа продају, Бетовен га је објавио у алтернативној верзији за клавирски трио, преносећи деоницу кларинета, уз минималне измене, на виолину. Међутим, када је објављен, ултраконзервативни критичар Allgemeine musikalische Zeitung сматрао је да је трио „тежак“ и ставио је на терет Бетовена да је писао „неприродно“. Али Бетовен, будући да је Бетовен, има много привлачних и пикантних потеза. Вероватно је бечки кларинетиста Јосеф Бер, за кога је Бетовен написао оригиналну верзију дела, тај који је предложио тему за варијације, омиљену нумеру нове комичне опере Јозефа Вајгла L’amor marinaro (‘Љубав на мору’), премијерно изведене у бечком Бургтеатру у октобру 1797. Према речима Бетовеновог ученика Карла Чернија, композитор је често размишљао о писању алтернативног финала и остављању варијација да стоје као засебно дело – вероватно зато што су му биле превише лагане. У ствари, ових девет варијација су међу најинвентивнијима у раном Бетовеновом раду.

Неки људи се рађају стари; неки прерано остаре. Јоханес Брамс је припадао овој последњој категорији. Скице и фотографије композитора са 20 година откривају згодног, али интензивног и осетљивог човека. Његова музика у то време имала је младалачки жар, била је експанзивна, пуцала по шавовима. Али судбина се није лепо односила према њему. Трагична смрт његовог идола и ментора Роберта Шумана 1856. године и несебична оданост и љубав коју је Брамс понудио удовици окупиралили су га, што је резултирало веома раном зрелошћу. Округли, брадати Брамс, који нам је познат са фотографија, није био стар по годинама, већ по духу помиреном са усамљеношћу. Када је имао 58 година, Брамс је у тестаменту назначио да више неће компоновати, да ће отићи у пензију. Међутим, када је чуо кларинетисту Ричарда Милфелда током посете Мајнингену, обновио је жељу за компоновањем и једва два месеца након што је написао тестамент, послао је партитуру Трија свом оданом младом пријатељу Еузебијусу Мандичевском („Манди“, библиотекару Музеја Gesellschaft der Musikfreunde). Истог лета компоновао је Квинтет за кларинет, а 1894. и две Сонате за кларинет. Дакле, „драги славуј“ — како је Брамс назвао Милфелда — улази у историју као особа без које не би била написана четири композиторова најдирљивија и најлепша дела „сумрака“. У све четири композиције у потпуности су искоришћене лирске и техничке могућности кларинета. Коментаришући у писму Брамсу о Трију, Менди је рекао: „Инвентивна концепција тема, рођена из духа дувачког инструмента и, посебно, хармоничног стапања тонова кларинета и виолончела, је величанствена; као да су инструменти заљубљени једно у друго.”

Композитор, пијаниста и диригент Нино Рота, рођен је 1911. године у Милану, а своје музичко образовање стекао је у Сједињеним Америчким Државама код диригента Фрица Рајнера. Током своје дуге и изузетно плодне каријере, Рота је остао превасходно познат по музици коју је писао за филмове. Компоновао је више од 150 дела за италијанске и међународне продукције, од 1930. па све до смрти, 1979. године. Најистакнутија су његова остварења за филмове Федерика Фелинија, Лукина Висконтија, као и Франсиса Кополе, за чију филмску трилогију Кум је награђен Оскаром.

У опусу Нина Роте такође се налази и десет опера, пет балета и на десетине камерних и оркестарских дела.

Previous articleКРАГУЈЕВАЧКИ АКАДЕМСКИ ОРКЕСТАР АКОРДЕОНИСТА (KAOA)Next article Крагујевачки симфонијски оркестар - Дарио Ђорђеле и Игор Зобин

Друштвене мреже:

Последње вести:

Клавирски дуо – Хајди Елзесер и Ненад Лечић01/04/2023
Градски оркестар Шлезингер15/03/2023
КЛАВИРСКИ ДУО – ХАЈДИ ЕЛЗЕСЕР И НЕНАД ЛЕЧИЋ13/03/2023

Категорије:

  • Galerija
  • Koncerti
  • Vesti

Тагови:

Antonio Vivaldi Django Stikany – Pit Snake Ђерђ Куртаг Александар Јањушевић Ана Ђорђевић Антонио Вивалди Даница Спасојевић Дворжак Драгослав Танасковић Трнда Зигфрид идила Исидора Филиповић Клод Дебиси Корзо на леду Костадин Делиниколов Књажевско-сербски театар Лицеум Марија Поповић Мина Динић Моцартове симфоније 12 и 26 Ненад Вулевић Ненад Лечић Новосадски танго квинтет Франц Шуберт Хајди Елзесер акордеонисти александра милановић астор пјацола бетовен вагнер виола виолина виолончело војислав спасић градски камерни хор градски оркестар шлезингер зимска симфонија катарина станковић квартет рубикон кнежев дневник концерт мирослав павловић никола милојевић оркестар прва крагујевачка гимназија шлезингер

Контакт

Саве Ковачевића 5
34 000 Крагујевац
034 334 264
office@muzickicentar.rs
Понедељак-Петак
08.00 – 16.00

Последње вести

Клавирски дуо – Хајди Елзесер и Ненад Лечић01/04/2023
Градски оркестар Шлезингер15/03/2023
КЛАВИРСКИ ДУО – ХАЈДИ ЕЛЗЕСЕР И НЕНАД ЛЕЧИЋ13/03/2023

Инстаграм

Проба је управо завршена и све је спремно за вечерашњи концерт на ком ћемо имати прилику да чујемо клавирски дуо који чине Хајди Елзесер (Македонија) и Ненад Лечић (Србија). Видимо се од 20 часова у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије.🎹🎶

www.muzickicentar.rs

#kultura #umetnost #muzickicentar #kragujevac #prvakragujevackagimnazija #koncert
Март завршавамо веома занимљивим гостовањем, у петак 31. марта имаћемо прилику да чујемо клавирски дуо који чине Хајди Елзесер и Ненад Лечић.🎹

Хајди Елзесер је рођена у Скопљу, а већи део свог образовања стиче ван земље. Изузетно је успешна на пољу солистичке и камерне музике, као и у педагошком раду. Важи за уметницу с посебним сензибилитетом и дубоким односом према музици. Иако последњих двадесет година живи, ради и концертира у Немачкој и на многим међународним сценама, она редовно посећује свој родни град и приређује незаборавне коцерте.

Ненад Лечић рођен је у Чачку. Највећу пажњу музичке јавности привукао је почетком 1991. године свирајући Моцартова дела у емисији ТВ Београд која је била уприличена поводом два века од смрти великог композитора. Са дванаест година примљен је на Београдски Факултет музичке уметности, као најмлађи студент у дотадашњој историји те институције. Две године касније школовање наставља у Келну где му је такође одобрен посебан статус као изузетно младом пијанисти изванредног дара.

◽️ Клавирски дуо Хајди Елзесер и Ненад Лечић
◽️ Петак, 31. март
◽️ Свечана сала Прве крагујевачке гимназије
◽️ 20.00

www.muzickicentar.rs

#prvakragujevackagimnazija #koncert #muzickicentar #kultura #umetnost #kragujevac
Осунчани март који полако о Осунчани март који полако остаје иза нас започели смо концертом на ком смо имали прилику да угостимо @nstangoquintet , за крај марта смо припремили још једно гостовање и ускоро ћемо поделити све информације.😊

Видимо се 31. марта!🎹

www.muzickicentar.rs
Недеља вече је право време да се подсетимо како је изгледало овонедељно дружење уз изузетни @slezinger.rs у пуној Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије.🎻

Видимо се ускоро у наставку концертне сезоне.😊

www.muzickicentar.rs
Вагнерова Зигфрид идила и М Вагнерова Зигфрид идила и Моцартове симфоније 12 и 26 у извођењу Градског камерног оркестра Шлезингер.☺️🎶

ГКО Шлезингер представља један од главних стубова музичког живота Крагујевца. Основан је 2006. године, у години обележавања 175. годишњице оснивања Књажеско–србске банде (1831) под управом Јосифа Шлезингера у Крагујевцу, као резултат непо­рециве потребе за специфичном и драгоценом културном и уметничком улогом у музичком животу Крагујевца.

◽️ @slezinger.rs 
◽️ Уторак, 14. март
◽️ Свечана сала Прве крагујевачке гимназије
◽️ 20.00

www.muzickicentar.rs

#koncert #kragujevac #prvakragujevackagimnazija #kultura #umetnost #muzickicentar
Данас прослављамо дан свих Данас прослављамо дан свих дивних, храбрих и незаменљивих жена које баш као и музика свет чине бољим, лепшим и кративнијим.😊

Срећан Међународни дан жена, 8. март!🌸

Видимо се вечерас од 20.00 часова!🎶

◽️ Новосадски танго квинтет
◽️ Среда, 8. март
◽️ Књажевско-српски театар
◽️ 20.00

www.muzickicentar.rs

#koncert #kragujevac #internationalwomensday #knjazevskosrpskiteatar #kultura #umetnost
Поводом Међународног дана жена, желимо да вас позовемо на концерт који ће се одржати 8. марта у Књажевско-српском театру. Ово је прилика да заједно прославимо дан свих дивних, храбрих и незаменљивих жена које попут музике свет чине бољим, лепшим и креативнијим.🌸🎶

НОВОСАДСКИ ТАНГО КВИНТЕТ окупио је музичаре који су раније сарађивали на различитим музичким пројектима, са жељом да направе танго ансамбл по узору на чувени Пјацолин састав. Повод за оснивање ансамбла био је управо јубилеј - 100 година од рођења планетарно популарног аргентинског композитора Астора Пјацоле, који се 2021. године обележавао широм света. У жељи да се што верније прикаже Пјацолина музика, одабрани су музичари који нису класичног музичког образовања већ имају изузетног (националног и интернационалног) искуства првенствено у џез музици, али и у осталим музичким правцима (поп, рок, етно). За кратко време својим запаженим наступима освојили су новосадску публику, али и публику у Шапцу, Бањалуци, Београду. Програм Новосадског танго квинтета обухвата нека од најлепших дела Астора Пјацоле писана за његов квинтет, а која нису толико присутна на домаћој музичкој сцени.

🎫Улаз је слободан уз обавезно преузимање карата и резервацију на билетарници Књажевско-српског театра.

🕙Радно време билетарнице је од 10-14 и 18-20.

📞Бројеви телефона билетарнице су 034 33 20 63 и 061 16 43 791.

◽️ Новосадски танго квинтет
◽️ Среда, 8. март
◽️ Књажевско-српски театар
◽️ 20.00

@nstangoquintet 

www.muzickicentar.rs

#koncert #knjazevskosrpskiteatar #kragujevac #8mart #osmimart #kultura #umetnost
Делић вечерашњег концерта, Делић вечерашњег концерта, хвала на дивном дружењу уз Камерни састав градског оркестра Шлезингер.🎶🎻

@slezinger.rs 

#muzickicentar #koncert #kragujevac #kultura
Камерни састав градског оркестра Шлезингер формиран је у оквиру Музичког центра са жељом да својим свирачима омогући стицање додатног искуства свирајући у мањим ансамблима – квартетима. Чланови оркестра на овај начин имају прилику да се међусобно повежу, покажу свој уметнички квалитет и остваре као солисти. Овога пута публици ће се представити квартет који чине: Александра Милановић виолина, Мина Динић виолина, Ана Ђорђевић виола, Исидора Филиповић виолончело.🎻

◽️ Камерни састав оркестра Шлезингер
◽️ Понедељак, 27. фебруар
◽️ Галерија Куће Ђуре Јакшића
◽️ 19.00

@slezinger.rs 
@muzickicentarkragujevac 

www.muzickicentar.rs

#kragujevac #koncert #muzickicentar #kucadjurejaksica
Пратите нас

Друштвене мреже

Превод

  • EnglishEnglish
  • Српски језикСрпски језик